Download 44618308-jagode.pdf PDF

Title44618308-jagode.pdf
File Size542.4 KB
Total Pages24
Document Text Contents
Page 1

PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU
JAGODE ZA SVEŽU POTROŠNJU
Dr Kortni Veber

Page 2

2

Page 12

12

odnosno 420-550 L/min po hektaru, da bi se
obezbedila adekvatna za�tita. Vetrovito vreme
uzrokuje gubljenje toplote, �ime se za�tita od
mraza umanjuje. Pod ovakvim uslovima potreb-
ne su ve�e koli�ine vode. Navodnjavanje odozgo
nema efekta u uslovima kada je vetar ekstremno
jak, jer gubljenje toplote koja isparava mo�e biti
ve�e nego u uslovima zamrzavanja vode.

Osetljivost cvetova na mraz varira u odnosu na
razvojnu fazu. Otvoreni ili delimi�no otvoreni
cvetovi su mnogo osetljiviji od �vrsto zatvore-
nih. Osim toga, cvetovi u razvoju su tolerantniji
prema mrazu u odnosu na otvorene cvetove.

Na za�titu od mraza mogu negativno uticati i
drugi vremenski uslovi. Mirna, vedra no� pre �e
stvoriti uslove koji izazivaju o�te�enja, jer se to-
plota brzo gubi, i temperature cvetova mo�e biti
ni�a od temperature u neposrednom okru�enju
biljke. Ve�a je verovatno�a da �e mrazevi koji
nastupaju posle perioda toplog vremena izazvati
ve�a o�te�enja od onih koji slede iza perioda sve-
�ijeg vremena, zbog intenziviranog rasta biljaka.

Temperaturu treba pratiti na delu zasada koji
ima najni�u temperaturu, kako bi se moglo za-
klju�iti o potrebi za�tite od mraza. Delovi zasa-
da na ni�oj visini bi�e hladniji od okru�enja, a
mogu biti zna�ajno hladniji u odnosu na vazduh
oko gra�evina. Uz to, za�titu od mraza treba pri-
meniti ranije ukoliko je relativna vla�nost vaz-
duha ni�a, jer je ta�ka pojave rose ni�a u takvim
no�ima, i tada se ni�e temperature mogu o�e-
kivati. Nemojte prekidati navodnjavanje ujutru
pre izlaska sunca, i pre nego �to led po�ne da
nestaje sa biljke, ili po�ne da se prirodno topi.

PRIHRANA � �UBRENJE

Svake godine po obnavljanju zasada (videti
dole) preporu�uje se testiranje zemlji�ta zbog
optimizacije programa prihrane. Najmanje 50
listova uzorkovanih sa celokupne povr�ine zasa-
da treba skupiti i osu�iti (osloboditi od vlage)
za analizu. Pregledom problemati�nih delova
zasada mo�e se utvrditi neophodnost dodatnog
testiranja.

Hranljive materije mogu se obezbediti iz pri-
rodnih resursa, zatim kroz ve�ta�ka �ubriva ili
njihovom kombinacijom. Uobi�ajena koli�ina
u podignutom zasadu kre�e se oko 79 kg N/ha
nakon berbe, i 34 kg N/ha koji se primenjuju to-
kom septembra. Na primer, ako koristite amoni-
jum nitrat bi�e vam potrebna 232 kg/ha da biste
obezbedili 79 kg �istog N/ha (u amonijum ni-
tratu ima 34% azota). Procenat azota u drugim
konvencionalnim ve�ta�kim �ubrivima prikazan
je u tabeli 2. Na lak�im zemlji�tima mo�e biti po-
trebna ne�to ve�a koli�ina azota, a manja kod te�-
kih zemlji�ta. Kalcijum nitrat (kalcijumova so) je
najbolji izvor azota u godini postavljanja zasada,

mada �e bilo koji drugi, jeftiniji, izvor azota odgo-
varati nakon godine postavljanja zasada. Urea je
obi�no najjeftiniji izvor azota, i treba je primeniti
kako bi se izbeglo isparavanje. Nije neophodno
primenjivati konvencionalna �ubriva u odnosu
15-15-15, osim na peskovitim zemlji�tima. Pri-
hrana stajskim �ubrivom po sadnji se ne preporu-
�uje kod gajenja jagoda za sve�u potro�nju, usled
mogu�nosti pojave bolesti koje se prenose preko
hrane (NORO virusi, E�erihija koli i sl., prim.
prev.). Ukoliko se koristi stajsko �ubrivo, obratite
pa�nju na to da bude adekvatno kompostirano, i
nanesite ga pre sadnje da bi se umanjio rizik.

NAVODNJAVANJE

Svim sortama jagode pogoduje navodnjavanje
u tankom mlazu, naro�ito na peskovitim zemlji-
�tima. Zasadu je potrebno 2,5 � 5,0 cm vode
nedeljno za postizanje najboljih rezultata i viso-
kih prinosa. Ovaj uslov mo�e se ispuniti navod-
njavanjem i padavinama. Tokom perioda formi-
ranja kona�ne veli�ine ploda, odnosno berbe,
neophodne su ve�e koli�ine vode, da bi se obez-
bedila koli�ina vode potrebna za razvoj plodova.
Izbegavajte navodnjavanje odozgo, kadgod je to
mogu�e, osim kod primene za�tite od mraza, jer
se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet plo-
da. Navodnjavanje se tako�e preporu�uje nakon
obnavljanja zasada, kako bi se odr�ao isparavan
zdravstveni status sadnica u narednoj sezonil.

BERBA I MANIPULACIJA
PLODOVIMA POSLE BERBE

HLA�ENJE I �UVANJE

Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno, �to
zna�i da je potrebno vi�e berbi da bi se obezbedili
maksimalni prinosi. Berbu obavljajte �esto, barem
svaki drugi dan ili �e��e, ukoliko su temperature
visoke. Najvi�i prinosi ostvaruju se ako se berba
obavlja ujutru, po�to se rosa osu�i, i pre nego �to
nastupe visoke temperature. Razvijen sistem br-
zog transporta plodova sa polja tokom berbe je
imperativ. Odlaganje hla�enja nakon berbe zna-
�ajno mo�e uticati na trajnost plodova.

Jagode bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane
uslove hladnja�e, propu�tanjem hladnog vazdu-
ha ( 2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se
plodovi ohlade blizu 0°C, palete sa gajbicama
treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komo-
ru na temperaturi od -1°C � 0°C, pri relativnoj
vla�nosti vazduha od 90 � 95%, i uz slab protok
vazduha, radi smanjenja stepena dehidratacije.
Vi�e temperature i ni�a vla�nost vazduha nepo-
voljno �e se odraziti na dugotrajnost plodova.

Najbolji stepen zrelosti plodova jagode za sve-
�u potro�nju je onda kada plod u potpunosti do-

Page 13

13

bije crvenu boju, odnosno pre nego �to poprimi
tamno crvenu boju. Plodovi koji se oberu pre
vremena punog zrenja ima�e ve�u trajnost od
onih koji su potpuno zreli ili prezreli u vreme
berbe. Dobra praksa kod proizvodnje jagode za
sve�u upotrebu jeste obuka bera�a da u pravo
vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon
berbe nije neophodno.

Bera�i mogu ubrane plodove neposredno po
berbi stavljati u plasti�ne posude za malopro-
dajno tr�i�te koje se mogu direktno odlagati u
hladnja�u i prosle�ivati na tr�i�te. Plasti�ne po-
sude od �iste Clamm-shell plastike, razli�itih di-
menzija, koriste se kako za maloprodajno tako
i za veleprodajno tr�i�te Ove posude su jeftine,
omogu�avaju brzo hla�enje plodova i providne
su. Preciznu veli�inu posude treba utvrditi u do-
govoru sa kupcima.

Posude od stiropora, kartona ili drveta jo�
uvek su prihvatljive za lokalno i neposredno ma-
loprodajno tr�i�te, kao i za namensko tr�i�te.

TRANSPORT

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u
periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg
kupca. Veliki deo ovog gubitka de�ava se usled
lo�e manipulacije plodovima posle berbe, uklju-
�uju�i i transport. Smanjenjem broja transfera
plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upako-
vanog proizvoda, smanji�e se i procenat gubitka.
Jagoda bi trebalo da se odr�ava u hladnim uslovi-
ma, upakovana u svakoj fazi transporta. Gajbice
bi trebalo transportovati na paletama, ne dopu-
�taju�i pri tom da le�e na dnu ili dodiruju stranu
prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha.
Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili
stranu prikolice mo�e biti vi�a za �ak 11°C. Isto
tako, gajbice ne treba redjati iznad zadnjih to�-
kova kamiona, kako bi se smanjilo truskanje.
Da bi se palete stabilizovale one su mogu dodat-
no prepakovati, ili se mogu postaviti pantljike.
Ukoliko za to postoje mogu�nosti treba koristiti
kamion-hladnja�u. Me�utim, kod ve�ine ovih
kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljava-
ju�a, i temperatura ne mo�e da se odr�i ispod
4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, mak-
simalno hla�enje plodova pre utovaranja je �ak
i va�nije, kako bi proizvod stigao na tr�i�te u �to
boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnja�a
nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz kli-
matizovanih uslova treba prekriti platnom da bi
se odr�ala ni�a temperatura. Ovaj postupak se
ne preporu�uje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno
maloprodajnog tr�i�ta �esto je izvan kontrole od-
gajiva�a. Na pobolj�anje kvaliteta proizvoda koji
sti�e do potro�a�a uti�e razvijanje dobrih odnosa
sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji,

u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan
na�in postupaju sa sve�om jagodom. Po�eljan je
li�ni kontakt izme�u prodavca i kupca pre prve
isporuke, a u slu�ajevima kada to nije mogu�e,
od pomo�i mo�e biti i uputstvo za rukovanje
pridodato uz po�iljku.

OBNAVLJANJE ZASADA

U sistemu gajenja pod folijom zasad jagode
treba obnoviti da bi se umanjila pojava korova,
umanjilo rastojanje izme�u redova i pove�ala
bujnost zasada iniciranjem �erki biljaka koje �e
popuniti rastojanje izme�u sadnica. Ovaj proces
prore�ivanja spre�ava preveliki broj stolona, od-
nosno �ivi�a u redu. Ove �erke biljke done�e rod
naredne godine.

Sredstvo 2,4-D mo�e se primeniti pre obnav-
ljanja zasada ukoliko se uo�i pojava �irokolisnih
korova. Listovi jagode moraju se ���i�ati�� kako bi
se izbeglo uno�enje sredstva u bokornicu, a time
i o�te�enje sadnica. Ovo sredstvo ne bi trebalo
koristiti ukoliko �e se listovi ostavljati otvoreni u
slu�ajevima stresa izazvanog obilnim padavina-
ma, o�te�enja nastalih usled napada insekta Ot-
horincus spp., ili ostalih uslova koji se negativno
odra�avaju na biljku.

Prilikom narednog ��i�anja� redove bi trebalo
suziti od 20 do 25 cm po �irini, motokultiva-
torom ili tanjira�om. Sadnicama pogoduje da
vrhovi bokornica budu prekriveni sa 2,5 cm ze-
mlje, jer se iznad starog korena pojavljuje novi.
Nanesite �ubrivo i navodnjavanje (najmanje 2,5
do 5 cm) neposredno nakon toga, kako bi se
stimulisao novi prirast. Herbicidi koji se prime-
njuju pre kretanja pupoljaka mogu se primeniti
odmah nakon obrade zemlji�ta.

SUZBIJANJE �TETO�INA

Jagode su osetljive na mnoge insekte i bolesti.
Mnoge od ovih �teto�ina mogu se kontrolisati,
ili se njihova zastupljenost mo�e minimizirati
kroz adekvatnu negu i odr�avanje zasada. Odr-
�avanje ispravnog zadravstvenog statusa sadnica,
snabdevenost vodom kao i provetravanje i za�ti-
ta od korova u cilju minimiziranja zastupljenosti
doma�ina bolesti doprine�e smanjenju uticaja
bolesti i �teto�ina. Suzbijanje �teto�ina lak�e je
izvesti ako je bokor prore�eniji. Pritom, izbor
otpornih sorti i adekvatna upotreba pesticida u
cilju zaustavljanja �irenja pojave �teto�ine koja
se suzbija tako�e pozitivno uti�e na njenu za-
stupljenost. Me�utim, kada se prilikom pregle-
da zasada utvrdi da �e gubici u prinosima pre�i
prihvatljive granice hemijski pesticidi pru�aju
najbolju za�titu i zadovoljavaju potrebe svakog
tr�i�ta.

Page 23

�is publication was made possible through support provided by the
Economic Policy and Finance O�ce, Bureau for Europe and Eurasia, US
Agency for International Development, Mission for Serbia and Montenegro,
under the terms of Contract No. PCE-I-00-98-00013, Task Order 814. �e
opinions expressed herein are those of the author(s) and do not necessarily
re�ect the views of the US Agency for International Development.

Ministarstvo poljoprivrede, �umarstva
i vodoprivrede Republike Srbije

Similer Documents