Download Filozofija i Njena Metoda PDF

TitleFilozofija i Njena Metoda
File Size3.8 MB
Total Pages18
Table of Contents
                            01
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
                        
Document Text Contents
Page 1

GLAVA I

FILOSOFIJA I NJENA METODA

l.

Osnov i tIo na kome poCivaju sva nasa znanja i nauke jeste one
Neobjasnjivo. Stoga se na njega uz pomoc vise ili manje posred-
nih Clanova svodi svako objasnjenje, kao sto se na moru uz pomoc
viska ponekad na manjoj, a ponekad na vecoj dubini, uvek mora
dotaCi tlo. Ovo Neobjasnjivo pripada metafizici.

2.

Gotovo svi Ijudi 0 sebi uvek misle kao 0 tom i tom coveku (tis
anthropos), uz sve korolarije koje iz toga proizilaze. Sa druge strane,
to da je svaki od njih covek uopste (ho anthropos) , sa korolarijama
koje iz toga slede, njima gotovo nikada ne pada na pamet; a to je
ipak glavna stvar. Onaj mali broj koji sebe doiivljava vise na drugi
nego na prvi nacin jesu filosofi. Ostali ljudi su skloni da u stvari-
rna uvek vide one pojedinacno i individualno, a nikad one opste.
Sarno izuzetno obdareni pojedinci, i to u skladu sa stepenom svoje
izuzetnosti, u pojedinacnim stvarima vide one opste. Ova vaina
razlika proiima Citavu saznajnu sposobnost u toj meri da se pro-
stire i na svakodnevne predmete. Zato su ovi predmeti u svesti is-
taknutog pojedinca nesto drugo i razliCito od istih predmeta u gla-
vi obicnih ljudi. Ovako shvaceno opste, u kome se uvek pojavljuje
pojedinacno, poklapa se sa onim sto nazivam subjekt saznanja i
koga.odredujem kao korelat platonovskih ideja. Dok je saznanje,
oslobodeno volje, uvek usmereno na opste, predmeti htenja uvek
su smeSteni u pojedinacne stvari; stoga je. saznanje iivotinja uvek
strogo ograniceoo na pojedinacno, pa je zato njihova pamet uvek

Page 2

I 6 I ARTUR SOPENHAUER

i iskljuCivo u sluzbi volje. Sa druge strane, duhovna usmerenost na

opste predstavlja nezaobilazan uslov za svako ozbiljno dostignuee,

kako u pesnistvu i filosofiji, tako i u naukama i umetnosti uopste.

Za intelekt koji je u sluibi voije, koji je, dakle, prakticno usme-
ren, postoje samo pojedinacne stvari. Za onu pamet koja se bavi
umetnoseu i naukom, koja je po sebi delatna, postoje samo opsto-
sti - to jest rodovi, vrste, klase, ideje stvari. Cak i likovni umetnik
teii da u pojedinacnom prikaie ideju, odnosno vrstu. Ovo poCiva

na tome da je voija neposredno usmerena samo na pojedinacne
stvari; one su njeni istinski predmeti, jer samo one imaju empi-

rijski realitet. Medutim, pojmovi, klase, vrste, mogu da budu njen

predmet samo posredno. Stoga sirovi i prosti Ijudi nemaju smisla

za opste istine. Genij, naprotiv, zanemaruje i izostavlja ono indivi-

dualno; nuino bavljenje pojedinacnim kao takvim, koje saCinjava

sri prakticnog iivota, on dozivljava kao nepodnosljivi kuluk.

3.

Bavljenje filosofijom zahteva dye stvari: prvo, da imamo do-

voljno smelosti da nijedno pitanje ne ostavimo na sreu, i drugo, da

steknemo jasnu svest 0 onorn sto se sarno po sebi razurne, i to shva-
timo kao problem. Konacno, da bismo se istinski bavili filosofijom,

moramo raspolagati duhovnom dokolieom; nas duh ne sme biti

potCinjen volji i usmeren na pojedinacne eiljeve, vee se eeo mora

predavati znanju koje mu pruiaju culni svet i sopstvena svest. Me-

dutirn, profesori filosofije posveeeni su svojim licnim koristima i

dobieima, kao i onom 5tO do njih vodi: za njih je to glavna stvar.

Zbog toga oni nisu u stanju da vide mnoge jasne stvari, niti im ikad

pada na pamet da se posvete istinskim filosofskim problemima.

4.

Pesnik pred nasu fantaziju iznosi slike iz iivota, ljudske ka-
raktere i situaeije, zatim sve to stavlja u pokret i Citaoeu prepusta

Page 9

PA RERGA I PA RALIP O M ENA I 13 I

to jest prema spoljasnjim predmetima, i da sarno njih uzima u ob-
zir. Ovo je dopusteno jer on ne pokusava da saopsti neposredno
saznanje, vee njegovo saopstavanje ostaje Cisto, objektivno i racio-
nalno. Ovo je mozda slucaj sa Platonom, Spinozom, Malbransom
i nekim drugim. Ali, to se nikoga ne tice - jer je to tajna njihovog
srca. Meautim, bestidno i sramno deluje glasno pozivanje na inte-
lektualno opazanje i drsko prepricavenje njegovog sadriaja, praee-
no pozivanjem na objektivnost, sto nalazimo kod Fihtea i Selinga.

Uostalom, uzet po sebi, iluminizam je prirodan i utoliko
opravdan pokusaj zasnivanja istine. Spolja usmereni intelekt pred-
stavlja puki organon za ciljeve volje, pa je prema tome sekundaran,
odnosno predstavlja sarno deo naseg celovitog ljudskog biea: on
pripada pojavi, njegovo saznanje je prilagoaeno sarno njoj , buduCi
da on postoji sarno radi tog cilja. Sta onda moze biti prirodnije ne-
go da se, kada intelektualna saznajna moe pretrpi neuspeh, za po-
moe obratimo svom citavom bieu, koje je i stvar po sebi, odnosno
koje pripada istinskoj sustini sveta, pa stoga na neki naCin mora u
sebi nositi resenje svih zagonetki; sta nas sprecava da budemo po-
put starih Nemaca, koji su, kada sve prokockaju, konacno zalagali
i sopstvenu licnost? Ali, jedini ispravan i objektivno vazeCi naCin
da se to postigne jeste da se shvati empirijska Cinjenica volje, koja
u nasem unutrasnjem bieu postoji kao sarna njegova sustina, i da
se ta Cinjenica primeni na objektivno spoljasnje saznanje, kao sto
sam ja to ucinio. Meautim, iluministicki put, iz vee poznatih raz-
loga, ne dovodi nas do postavljenog cilja.

11.

Cisto lukavstvo osposobljava nas sarno za skepsu, ali ne i za
filosofiju. Meautim, skepsa je u filosofiji one sto je u skupstini opo-
zicija; ona je ne sarno dobrodosla, vee je i neophodna. Uopsteno
gledano, ona poCiva na tome da filosofija nije u stanju da pruZi
oCiglednost koju ima matematika - isto kao sto covek u sebi ne-
rna onu nagonsku snalazljivost, koja je u zivotinjama a priori data.

Page 10

I 14 I ARTUR SOPEN H AUER

Stoga se protiv svakog sistema uvek moi e istaCi skepticki staY. Ali,
njegova tei ina u odnosu na sistem toliko je mala da tom siste-
mu ne nanosi vise stete nego sto to aritmetici Cini aproksimativna
vrednost kvadrature kruga.

Ono sto znamo dobija dvostruku vrednost ako znamo one sto
ne znama. Jer, na taj nacin se one prvo oslobada sumnje koja nas
obuzima kada, poput Selinga, na primer, tvrdimo kako znamo one
sto zapravo ne znamo.

12.

Sudavi uma jesu oni pouzdani iskazi za koje svako, bez prethod-
nog istraiivanja, smatra da su istiniti, i koje, cak i kada bismo to hteli,
ne bismo mogli da dokaiemo, jer bismo u tom slucaju morali prvo
da u njih posumnjamo. Ovi sudovi su tako cvrsto poverenje u svoju
vrednost stekli zato sto su u nama prisutni od onog trenutka kada
pocnemo 0 necem da mislimo i govorimo. Navika da se njima slu-
limo stara je isto koliko i navika da mislimo, pa zato nismo u stanju
da te dye navike odvojimo jednu od druge; one su, da tako kaiemo,
srasle sa nasim mozgom. Ovo sto smo rekli toliko je istinito da je
davanje primera za njega s jedne strane suvisno, a sa druge opasno.

13.

Nijedno shvatanje sveta, zasnovano na objektivnom opaianju
stvari i doslednom izvodenju, ne moie biti u potpunosti laino, vee
je u najgorem slucaju sarno jednostrano: takvi su, na primer, do-
sledni materijalizam, apsolutni idealizam itd. Svi su oni istiniti; ali
svi su istovremeno istiniti, sto znaci da je njihova istinitost rela-
tivna. Nairne, svako takvo shvatanje istinito je sarno sa odredenog
stanovista, kao sto se neki predeo na slici prikazuje sarno sa jedne
tacke posmatranja. Ako se, medutim, uzdignemo iznad stanovista
nekog takvog sistema, mi shvatamo relativnost njegove is tine, to
jest njegovu jednostranost. Apsolutnu istinu moie nam pruiiti sa-
rno one stanoviste koje se uzdii e iznad svega i sve uzima u obzir.
U skladu sa tim, istinito je, na primer, kad sebe posmatram kao Cist

Page 17

PARERGA I PARALlPOMENA I 21 I

Medutim, izvodenje ove podele vee pretpostavija metafiziku.

Ona, nairne, pokazuje da se stvar po sebi, unutrasnja i poslednja

sustina pojave, nalazi u nasoj volji. Zatim se, posle razmatranja na-
Cina na koji se ona pokazuje u spoljasnjoj prirodi, ispituje njena

sasvim drukCija i neposredna manifestacija u nama samima, iz ce-

ga proizilazi metafizika morala. Ali, pre toga se razmatra najpot-

punije i najCistije shvatanje njene spoljasnje, odnosno objektivne

pojave, koje daje metafiziku Iepog.

Racionaina pSihologija iIi ucenje 0 dusi ne postoji. Posto je

Kant dokazao da je dusa transcedentna i kao takva nedokaziva i

neopravdana hipostaza, rni suprotnost izmedu "duha i prirode"

prepustamo filistrima i hegelijancima. Sustina coveka moze se

shvatiti sarno zajedno sa sustinom svih stvari, odnosno sveta u ce-

lini. Stoga vee Platon u Fedru kroz Sokratova usta postavija pita-
nje u odricnom smisIu: Psihes oun fysin axios logou katanoesai oiei
dynaton einai aneu tes tou holou fyseos? - Animae vera naturam
absque totius natura sufficienter cognosci osse egsistimas?6 Nairne,
mikrokosmos i makrokosmos se medusobno osvetljavaju, pri ce-

mu se u sustini pokazuje ista stvar. Ovo razmatranje povezano sa

unutrasnjim bieem coveka koje prozima i ispunjava Citavu meta-

fiziku u svim njenim delovima ne moze se izdvojeno razmatrati

kao psihologija. Medutim, antrapologija se moze izgraditi kao is-
kustvena nauka, ali je ona delom anatomija i psihologija, a delom

cista empirijska psihologija, tj. na posmatranju zasnovano sazna-

nje moralnih i intelektualnih ispoljavanja svojstava ljudskog roda,

kao i individualnih razlika koje se javljaju u ovoj oblasti. Tri dela

metafizike iz ovoga, kao empirijski materijal, preuzimaju ono sto

je najvaznije, pa ga dalje obraduju. Ono sto preostane zahteva fino

razmatranje i produhovljeno shvatanje, pa i posmatranje sa jed-

nog viseg stanovista. Pod tim mislim na jedinstveno razmisIjanje

6 Mislis Ii da je moguce kako treba poznati prirodu duse, bez poznavanja prirode vasi-
, one?, PlatQn, !jon, Gozba, Pedal; prevo M, Durie, Beograd, 1970, str. 169.

Page 18

I 22 I ART U R SOP E N H A U E R

koje se moze pronaCi u spisima prefinjenih duhova kakvi su bili
Teofrast, Montenj, Larosfuko, La Brijer, Helvecije, Samfor, Adison,
Seftsberi, Senston, Lihtenberg i drugi, ali ga ne treba ni traziti ni
trpeti u zbornicima profesora filosofije, koji ne samo sto su liseni
duha, vee su i njegovi neprijatelji.

Similer Documents