Download Misel-Fuko-Istorija Ludila u Doba Klasicizma PDF

TitleMisel-Fuko-Istorija Ludila u Doba Klasicizma
File Size12.6 MB
Total Pages261
Document Text Contents
Page 1

MIŠEL FUKO

ISTORIJA
LUDILA
U DOBA

KLASICIZMA

N O L I T

Page 2

BIBLIOTEKA

SAZVEŽĐA

70

UREDNIK

MILOŠ STAMBOLIĆ

CRTEŽ NA KORICAMA: DUŠAN RISTIC · RECENZIJA: MILOŠ STAM­
BOLIĆ · TEHNIČKI UREDNIK: BOGDAN CURCIN · KOREKTOR:
DOBRILA SIMIĆ · IZDAVAČ: NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 ·
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOŠ STAMBOLIĆ · ŠTAMPA:
NOVI DANI, BEOGRAD, VOJVODE BRANE 13 · TIRA2: 5.000

PRIMERAKA

Page 130

LICA LUDILA J33

la (čak i preko mnogobrojnih i izmešanih puteva
simpatije), one su smeštane u izvesnu etiku želje:
predstavljale su odmazdu jednog čulnog tela; čo­
vek je postajao bolestan od prevelike žestine. Od
sada se postaje bolestan zato što se previše ose-
ća; pati se od prekomerne solidarnosti sa svim
bićima oko sebe. Čoveka više ne primorava nje­
gova tajna priroda; on je žrtva svega što, na po­
vršini sveta, budi telo i dušu.

A za sve to čovek je i neviniji i krivlji, jedno-
vremeno. Neviniji, jer ga je celokupna nadraže-
nost nervnog sistema odvukla u nesvesnost koja
je utoliko veća ukoliko je čovek bolesniji. Ali
krivlji, i to mnogo, jer je sve do čega se držalo u
ovome svetu, život koji se živeo, osecanja koja su
se imala, strasti i maštanja koja su se negovala
uz previše popustljivosti, počelo da se utapa u
nadraženost živaca, nalazeći tu i prirodno isho­
dište i moralnu kaznu u isti mah. Na kraju ceo
život počinje da se procenjuje prema tom stup­
nju nadraženosti: zloupotreba neprirodnih stvari,
gradski život proveden u sedenju, čitanje romana,
gledanje pozorišnih predstava, neumeren žar za
nauke, »odveć živa strast za pol, ili ta zločinačka
navika koja je, moralno, isto toliko za prekor ko­
liko je škodljiva za telo«. Nevinost nervnog bo~
lesnika, koji više čak i ne oseća nadraženost svo­
jih živaca, u osnovi je samo pravedna kazna za
jednu dublju krivicu: krivicu koja ga je navela da
svet pretpostavi prirodi: »Užasno stanje! . . . To su
muke svake mlakušne duše koju je nedelatnost
uterala u opasne slasti i koja je, da bi izbegla
zadatke što ih nameće priroda, prigrlila sve utva­
re mišljenja... Tako su bogataši kažnjeni žalje­
nja dostojnim korišćenjem svog bogatstva.«

Evo nas na pragu devetnaestog stoleća: na-
dražljivost vlakna utire put kroz fiziologiju i pa­
tologiju. U ovom trenutku ona, na .polju bolesti
živaca, ostavlja po strani nešto Što je, uprkos sve­
mu, veoma važno.

Page 131

134 ISTORIJA LUDILA

S jedne strane, to je potpuno pripajanje hi­
sterije i hipohondrije mentalnim bolestima. Preko
osnovnog razlikovanja između osetljivosti i ose-
ćanja one ulaze u ono područje bezumlja za ko­
je smo videli da se odlikuje presudnim trenutkom
zablude i sna, to jest zaslepljenosti. Dok su »pa­
re« bile grčenja ili čudne simpatijske veze kroz
telo, čak i kada su vodile obeznanjivanjima i gubit­
ku svesti, one nisu bile ludilo. Ali kada je duh
postao slep usled prekomernosti sopstvene oset­
ljivosti — tada se pojavilo i ludilo.

Ali s druge strane, to pripajanje ispunjava lu­
dilo krivicom, moralnom sankcijom, pravednom
kaznom, koja ni najmanje nije pripadala klasici­
stičkom iskustvu. Ono obremenjuje bezumlje svim
tim novim vrednostima: umesto da od zasleplje­
nosti napravi uslov koji omogućuje sva ispoljava-
nja ludila, ono ludilo opisuje kao psihološku po-
sledicu neke moralne pogreške. A kroz to se usa-
glašava ono što je bilo bitno u iskustvu bezumlja.
Ono što je bila zaslepljenost, postaće nesvesno,
ono što je bilo zabluda postaće krivica; i sve ono
što je u ludilu označavalo paradoksalno ispolja-
vanje ne-bića postaće prirodna kazna za jedno
moralno zlo. Ukratko, cela ta vertikalna hijerar­
hija koja je sačinjavala sklop klasicističkog ludi­
la, od kraja materijalnih uzroka sve do natpojav-
nosti bunila, sada će se poljuljati i rasporediti po
površini jednog područja koje će zajedno osvojiti,
a uskoro se i sporiti oko njega, psihologija i
moral.

»Naučna psihijatrija« devetnaestog stoleća po­
stala je moguća.

Ona zapravo i potiče od tih »bolesti živaca« i
tih »histerija« koje će brzo izazvati njenu ironiju.

Page 260

BELEšKE 263

39. TURGOT: Članak Fonđation u l'Encyclopadie.
40. TURGOT: »Lettre ä Trudaine sur le Limousin. . Oeuvres (cd. Schelle),

I I , str. 478—»95.
41. DELARIVE. Pismo upućeno redaktorima Bibliolheque britannique ο

jednoj novoj ustanovi za lečenje umobolnih. Ovaj se tekst pojavio
u Bibliotheque britannique, zatim i u odvojenoj brošuri. Delarive
j e posetio Utočište 1798.

42. Scipion PINEL: Τταίίέ complet du rigime sanitaire des aliinis (Pa­
ris, 1836), str. 56.

43. Traiti medico-philosophique.
44. Ove strukture i dalje postoje u nepsihoanalitičkoj psihijatriji a dob­

r im delom i u samoj psihoanalizi.
45. Cent vingt journies de Sodome (citć par BLANCHOT: Lautreantont

et Sade, Paris, 1949, str. 225).
46. Navedeno prema: BLANCHOT, ibid., str. 225.
47. Beščašće može ići sve d o »komadanja prirode i pomeranja sveta*

(Cent vingt journies, Paris, 1935), t . I I , str. 369.
48. Ta kohezija nametnuta t im socii sastoji se , u Stvari, ne u tome

što se između njih priznaje valjanost prava smrti, koje mogu da
ostvare nad drugima, već da cna između sebe priznaju apsolutno
pravo slobodnog raspolaganja; svak mora da može da pripada dra­
gome.

49. Up. sa epizodom sa vulkanom s kraja Juliette (ćđ. J. J. Pauvert,
Sceaux, 1954, t. V I , str. 31—33).

50. »Reklo bi se da j e priroda, umorna od sopstvenih dela, bila spremna
da sve elemente pobrka kako b i ih nagnala u nove oblike.« —
(Ibid., str. 270).

Page 261

SADRŽAJ

Predgovor 9
I »Stultifera Navis« · 1 4
II Veliko utamničenje 50
III Bezumnici 7 4

VI Lica ludila 9 5

V Lekari i bolesnici 135
VI Veliki strah 1 7 4

VII Novo razdvajanje 195
VIII Nastanak azila 214

Zaključak . . 251
Beleške 261

Similer Documents