Download Miyamoto Musashi - Pet krugova (prstena) PDF

TitleMiyamoto Musashi - Pet krugova (prstena)
File Size540.2 KB
Total Pages46
Document Text Contents
Page 1

~ PET KRUGOVA ~

Miyamoto Musashi









Knjigu pripremio: Strahinja Nikolić







Mijamoto Musaši - PET KRUGOVA
Naslov originala: Go Rin No Sho

Page 2

S japanskog preveo Dragan Milenković

PET KRUGOVA
(GORIN NO ŠJO)
DE JE NOVINE, 1988.

Uvod
Po etak je desetog meseca dvadesete godine ere Kanei.1 Popeo sam se na planinu Ivato u
oblasti Higo, na Kjušjuu,2 da se poklonim Nebu, molim boginji Kannon i zahvalim senima
mrtvih.3 Moje ime je Šinmen Musaši no Kami Fu ivara no Genši.4 Šezdeseta mi je.
Od rane mladosti posvetio sam se vojnim veštinama — prvi dvoboj imao sam u trinaestoj
godini. Borio sam se protiv samuraja koji se zvao Arima Kihei, iz škole ma evanja Šintorju, i
pobedio sam. U šesnaestoj sam pobedio izvrsnog ma evaoca imenom Akijama iz oblasti
Ta ima.5 U dvadeset prvoj otišao sam u prestonicu6 i tamo susreo ma evaoce iz itave zemlje.
S njima sam imao brojne dvoboje i nijednom se nije dogodilo da ne pobedim.
Kasnije sam krenuo u razne oblasti i susreo se s ma evaocima iz razli itih škola borenja. Imao
sam preko šezdeset dvoboja i nisam izgubio nijedanput. Sve se to doga alo izme u moje
trinaeste i dvadeset osme-devete godine.
Kad sam prešao tridesetu, osvrnuo sam se na put kojim sam do tada išao i shvatio da u
dvobojima nisam pobe ivao zato što sam dopro do svih tajni veštine borenja. Pobe ivao sam
možda zato što sam imao prirodnih sposobnosti za borbu, možda je takvo bilo samo nare enje
Neba, ili zato što su tadašnje škole ma evanja bile nesavršene...
Posle toga pokušao sam da dublje proniknem u sve to i samog sebe poboljšam, vežbaju i i
razmišljaju i iz dana u dan. Negde oko pedesete godine suo io sam se, najzad, sa pravim
putem7 vojne doktrine.
Otada sam vreme provodio svestan da nema potrebe da idem nekim posebnim putem.
Dostigavši prosvetljenje principima vojne doktrine, po eo sam da ih primenjujem na razli ite
umetnosti i veštine i ni u emu mi nije bio potreban ni u itelj niti gospodar.
Po prvi put želim da na papir stavim suštinu onoga emu sam posvetio mnogo svojih godina.
Toj vojnoj doktrini, koju u ponekad imenovati kao heiho,^ dao sam naziv niten ićirju ili dva
mača kao jedna školah
Nemam nameru da ovu knjigu ispunjavam citatima i izrekama budizma i konfu ijanizma.
Nisam se koristio ni starim vojnim hronikama niti delima o vojnoj taktici.
Pri svetlosti koju daju Nebesa i Kannon, u asu tigra,10 u no i desetog dana desetog
meseca, uzimam etkicu i po injem da pišem.


ZEMLJA
(Ći no maki)
1 1643. godina po Gregorijanskom kalendaru (sve napomene prevodio eve).
2 Kjušju je jedno od velikih ostrva japanskog arhipelaga.
3 Musaši je tipi an Japanac — poklanja se nebu i senima mrtvih, što su elementi drevne mnogoboža ke religije šinto, ali i boginji
Kannon, koja je jedno od božanstava budizma.
4 Samuraji su voleli da svom imenu dodaju i druga imena i titule.
5 Ta ima je oblast u centralnom Japanu u ijoj blizini je ro en Musaši.
6 Tadašnja prestonica bio je grad Kjoto.
7 Re put u ovoj knjizi ozna ava brojne pojmove kao što su «na in života», «životni principa, «principi jednog u enja», «principi u enja
jedne veštine ili umetnostk...
8 Musaši e kasnije, u posebnom poglavlju, objasniti detaljno zna enje reci beiho, koji se ovde prevodi kao «vojna doktrina».
9 Musaši svoju školu naziva niten ićirju i nito ićirju, što on smatra jednakim, mada ovo prvo zna i «dva neba jedna škola», a drugo «dva
ma a jedna škola».
10 as tigra odgovara vremenu od tri do pet asova ujutro.
Heiho, vojna doktrina, put je ratni ke klase. Svaki ugledniji ratnik, naro ito predvodnik grupe
samuraja, mora da sprovodi u delo pravila te doktrine. I obi ni vojnici, me utim, treba da razumeju i
prihvate taj put. Ipak, u ovom današnjem svetu kao da nema ratnika koji u potpunosti razume i prihvata

Page 23

Komandant poznaje vojnike
(ŠJOOSOCU O ŠIRU TO JU KOTO)
Ovo pravilo je važan faktor moje doktrine i treba ga primenji-vati u bici.
Upotrebivši sva znanja vojne taktike pokušaj da misliš o neprijateljskim trupama kao o sopstvenim
vojnicima. Razmišljaj kao da se neprijatelj kreće po tvojim zamislima i pokušaj da ga u mislima
slobodno pokrećeš.
Ti si njihov general, neprijatelji su vojnici pod tvojom komandom — ako ti tako želiš. Moraš se
usavršavati u planiranju u svim vidovima.


Pustiti drsku maca
(ĆUKA O HANASU)
Ovaj izraz ima više značenja. On znači da se može pobediti i bez mača; on isto tako znači da može da
se pobedi čak i ako se ima mač.1
Ovo ne mogu baš najbolje da objasnim, jer je u tom izrazu sadržan veliki broj značenja.
1 Musašiju je važniji duh od oružja.



Telo kao velika stena
(IVAO NO MI TO JU KOTO)
Ako dobro poznaješ moju doktrinu heiho, u trenutku možeš da postaneš kao ogromna nepokretna stena.
Niko tada neće moći ni da te udari ni povredi. Niko neće moći da te uznemiri. Ovo se teško izražava
recima.
Ovo što sam do sada napisao jeste jednostavno ono o čemu sam razmišljao dok sam usavršavao
doktrinu heiho moje škole ni ten i irJH. Ovo je prvi put uopšte da sam zapisao svoje misli i stavove o
pobedi u borbi — zato možda izgledaju nepovezano. Ne mogu te misli da razložim i o njima detaljnije
govorim: ipak, one mogu (ovakve kakve su) da budu neka vrsta duhovnog vodiča za čoveka koji ima
želju da ih shvati.
Razmišljanju o vojnoj doktrini odao sam se još od rane mladosti, kada sam se posvetio maču.
Uvežbavao sam svoje telo i na razne načine učio disciplini svoj duh. Dok sam susretao ljude iz drugih
škola borenja, slušao njihove teoretske rasprave i gledao kako primenjuju svoje znanje na prefinjene
tehnike borenja, učinilo mi se da, iako ti ljudi, na prvi pogled deluju dobro, nijedan u sebi nema pravi
iskren duh.
Neiskrenost duha štetna je za vojnu doktrinu, iako ti ljudi misle da vežbom napreduju u tehnici borenja.
Ti štetni uticaji nikad ne prestaju da smetaju razvoju vojne doktrine i utiču na opšti pad puta mača.
Pravi način borenja mačem je boriti se i pobediti. Zar može da bude drugačije?
Ako neko ovlada mojom vojnom doktrinom, nikada neće biti sumnje u njegovu pobedu.
Dvanaestog dana petog meseca druge godine ere Sjoho.
Pisano Teraou Magonođou,
Šinmen Musaši


VETAR
(Ka^e no maki)
U proučavanju vojne doktrine važno je upoznati učenja drugih škola, o čemu ću pisati u ovoj knjizi
koju nazivam Vetar. Bez poznavanja drugih škola ne može potpuno da se ovlada mojom školom ni ten
i irju.
Proučavajući druge škole video sam da neke od njih najveću pažnju obraćaju na upotrebu dugog mača,

Page 24

i sve svode na običnu upotrebu snage. Ima škola specijalizovanih u upotrebi kratkog mača, koda ija,
drugih u upotrebi različitih vrsta ta ija, dugog mača, a ima i onih koje obraćuju mnogo pažnje na
stavove u borbi dugim mačem, kakve su omote i oku.
U ovoj knjizi pokazaću čitaocu da te škole nisu pravi putevi i objasniću njihove vrline i mane. Principi
moje škole niten i irju su nešto posebno.
Sve druge škole gledaju na moju vojnu doktrinu kao neku vrstu umetnosti. To je zato što te škole
svojim tehnikama i učenjima pokušavaju da dodaju malo ukrasa, kako bi ih dobro prodali. Razlog tome
je činjenica da učitelji tih škola pokušavaju da zarade sredstva za život pomoću svojih borilačkih
znanja.
Postoje mnoge škole koje pokušavaju da postanu ono što je moja vojna doktrina samo vežbajući
tehnike mača. Oni pokušavaju da nauče kako se pobeđuje u borbi samo izmahivanjem dugim mačem,
održavanjem tela u kondiciji i usavršavanjem tehnike. Ništa od toga ne izvodi na pravi put.
Ovde ću objasniti mane drugih škola. Pažljivo čitaj ove redove i shvatićeš prednosti i nadmoć moje
škole niten


Drmanje dugih velikih ma eva u drugim
školama
(TARJUU NI OOKI NARU TACI O MOĆU KOTO)
Ima škola koje su suviše naklonjene dugim mačevimž. U mojoj školi ovakva naklonost smatra se
slabošću. Razlog tome leži- u činjenici da druge škole ne znaju za princip »pobediti na bilo koji način«.
Te škole smatraju da dugi mač može da obezbedi pobedu sa izvesnog odstojanja, i zato daju prednost
dugom maču.
Postoji poslovica Issun te masari,^ ali ona važi samo za one koji o vojnoj doktrini ne znaju ništa.
Pokušaj da se prednost nad'protivnikom ostvari isključivo upotrebom izuzetno dugog mača znak je
slabosti duha.
Kad se u dvoboju nađeš u neposrednoj blizini protivnika, ili se čak s njim uhvatiš ukoštac, dugi mač ti
nije od koristi. Njime je nemoguće izmahivati onda kada se čovek koji nosi dugi mač nađe u situaciji
koja više odgovara onome sa kratkim mačem; dugi mač tada postaje samo teret.
Iako korišćenje dugog mača ima svoje prednosti, te prednosti su više subjektivnog karaktera. Kad se na
to gleda sa pozicije pravog puta, ovakve prednosti nisu realne. Da li čovek sa kratkim mačem uvek
gubi protiv onoga sa dugim?
I kada nema prostora za upotrebu dugog mača i kada ga ima, davanje prednosti dužini mača znači
skretanje sa pravog puta. Dugi mačevi su, pored toga, izuzetno teški i ne mogu ih nositi ljudi koji
nemaju dovoljno snage.
Postoji i stara poslovica: Dat va s/o o kaneru,2 što znači da je veliko često u prednosti nad malim. Ja ne
govorim protiv velikih mačeva samo da bih se nečemu protivio. Ja samo ne volim duh
koji borca navodi da više voli da upotrebljava dugi mač.
Upotreba dugog mača može da se uporedi sa komando-vanjem velikom vojskom, upotreba malog mača
sa komando-vanjem malom. Da li je nemoguće da mala vojska pobedi veliku? U istoriji ima mnogo
primera da su malobrojniji pobedili mnogobrojnije!
Moja doktrina ni ten i irju jeste doktrina protiv uskogrudog duha.
1 Ako ti je ruka duža i za jedan sun, imaš prednost.
2 Veliko se može upotrebiti i kao veliko i kao malo.



Jaki dugi ma evi u drugim školama
(TARJU NI OITE CUJOMI NO TACI TO JU KOTO)
Ne smeju da postoje takve stvari kao što su jak dugi mač i slab dugi mač. Dugi mač kojim se izmahuje
u divljem duhu jeste grubi mač. Teško je, međutim, pobediti samo sirovom snagom.
Kada nameravaš da isečeš protivnika i to učiniš samo snagom dugog mača, može da ti se dogodi da
iznenada jednostavno ne možeš da ga isečeš. Čak ni tokom vežbanja ne srne se suviše snažno šeći. U
borbi nikad nemoj da misliš o tome da li ćeš šeći jako ili slabo. Ti treba da misliš samo o jednome: da
protivnika odvedeš u smrt, na bilo koji način to bilo.
Dogodi se, takode, da neko ko dugim i teškim mačem pokuša da snažno iseče protivnika, sebe naglo
izbaci iz ravnoteže. Ako želiš da dugim mačem suviše snažno udariš protivnikov mač, pokreti tvoga
mača postaju usporeni. Zbog svega toga insistiranje na snazi dugog mača besmisleno je.
Kad je u pitanju bitka većih razmera, jedan vojskovođa će težiti tome da ima veliku vojsku i da pobedi

Page 45

Mijamoto najzad našao svoj mir.


Nesrećni genije
Musaši Mijamoto rodio se, po nekima, iste, a po drugima dve godine pošto je Ake i Micuhide ubio
Odu Nobunagu: rastao je u vreme vladavine Tojotomija Hidejošija; njegova prva bitka bila je ona
poslednja velika bitka kojom je okon an period gra anskih ratova u Japanu — bitka kod Sekigahare.
Najjednostavnije što može da se kaže za borila kog genija koji se ra a u vreme prestanka ratova jeste
— da nije imao sre e. Da je živeo samo neku deceniju ranije, Musaši bi postao legenda još za života,
on bi sam odlu ivao itave sukobe, a njegova vojna doktrina bi možda pomogla nekom drugom
vojskovo i da preuzme kontrolu nad zemljom. Možda bi i on sam, kao i Hidejoši, koji je tako e bio iz
naroda, postao toliko mo an da zavlada Japanom.
I kad je, kao neiskusan mladi , kretao u prvi veliki boj, nije imao sre e. Umesto da se na e na
pobedni koj strani, na strani porodice Tokugava, krenuo je s vojskom poraženog Hidejošijevog sina.
Time su mu od samog po etka mogu nosti za napredovanje znatno umanjene. Zna se da je lejasu
Tokugava bogato nagradio sve koji su bili na njegovoj strani na Sekigahari, a da je u mišje rupe saterao
one koji su bili protiv njega.
Musaši je bio svestan svoga genija, dara koji je, o igledno, dobio ro enjem. On sam, u Pet krugova
kaže: »Možda sam pobe- ivao zato što sam imao prirodnih sposobnosti za borbu, možda je takvo bilo
samo nare enje Neba, ili zato što su tadašnje
škole ma evanja bile nesavršene.» Ali morao je biti razo aran kad je video da kao posledica takvog
dara (kao što to naj eš e biva) ne dolazi i priznanje sredine. Bio je siguran da je najbolji, suparnici su
kao snoplje padali pred njim, tek — uvek bi se našlo nešto što e se ispre iti pred njegovu zvezdu koja
je želela uspon do najviših vrhova.
Kada je on hteo (i jedini bio sposoban) da bude instruktor šogunu, neko je ve bio naimenovan na taj
položaj; kad su mu nudili službu, želeli su da ga, po svaku cenu, uklope u sistem i nudili mu položaje
ispod ljudi koji mu nisu bili dorasli. Ovakve pri e o genijima nisu retke. Zar nije isti i Mocart u
Formanovom Amadeusu, zar nije isto tako trnovit bio put Vuka Karadži a, koji je nailazio na prepreke
gde god da je kretao, zar nije Van Gog bio slikar koji je za života mogao da ra una samo na ruganje i
koji je za života prodao samo jednu sliku a danas za jedne njegove »Suncokrete« daju itava bogatstva?
Pa i Nikola Tesla je imao svog Kodiroa u Edisonu. Ko zna koliko je još takvih genija bilo i bi e na
svetu. Toliko je toga neprirodnog u sudbini izuzetnih ljudi da splet doga aja koji ih unesre uje nije
mogu e objasniti bilo kakvom logikom. To je (nesvesno) izrazio i pisac Ei i Jošikava: bio je primoran
da izmisli staricu Osugi i da je pusti da celog života prati Musašija i spletkama mu onemogu ava
uspeh. Osugi sigurno nije postojala, ali ta starica je dobar simbol za zlu kob koja unesre uje genije kao
što je Musaši.
Sre a Musašija nije htela ni kad je pomislio da ju je ipak našao. Feudalac Hosokava, u koga je polagao
sve nade, umro je samo pola godine pošto je Musaši stupio u njegovu službu. Sre a ga nije htela ni
onda kada je inio podvige u koje se, logi no, ne bi smelo sumnjati. Posle bitke protiv porodice
Jošikava nije pri ano ništa o tome da se sam borio protiv desetine neprijatelja, ve samo o tome da je
kukavi ki pobegao sa poprišta; ostrvu Funašima, na kome je ubedljivo
pobedio Kodiroa Sasakija, posle dvoboja je dato drugo ime, ali ne po Musašiju ve po poraženom
Ko irou — Ganrjuu, Ganrju ima.
Tajnu nesre e genija treba tražiti i u težnji njihove sredine da proslavi blaženu prose nost a ne toliko u
zloj kobi; pro-se nost je najviše cenjena u Musašijevom (i današnjem) Japanu, kada se mislilo da je
harmonija odnosa u jednoj životnoj i radnoj sredini mnogo važnija od doprinosa bilo kakvih genija. Ni
dan-danas u Japanu ne uspeva ovek koji se isti e po radnim rezultatima ako ne dokaže da može i da se
harmoni no uklopi u radnu sredinu. Sistem pokretnih stepenica za uspon u karijeri, koji još vlada, koji
garantuje napredovanje na poslu skoro istom brzinom svima onima koji su na te stepenice stupili u isto
vreme, sistem u kome plate zavise od godina službe a ne od uspeha u poslu — sve to ne bi moglo ni
danas da ohrabri ljude Musašijevog tipa.

ovek koji je sebe nazivao samurajem a svakodnevno ismevao neke na izgled vrste postavke
samurajskog morala, nije mogao da pobudi oduševljenje u svojoj sredini. Za Musašija je bilo de ja igra
pobediti desetak ljudi, ali se nije ustru avao da jednostavno okrene le a ili ak otrpi uvredu slabijeg od
sebe kada je smatrao da sukob ne može da mu donese nikakve koristi u smislu usavršavanja borila ke
veštine. vrsta pravila ponašanja koja su, kao i u Evropi toga doba, predvi ala spiranje uvrede kada
ratniku neko baci (simboli no) rukavicu u lice, za Musašija nisu važila. On je jednostavno sam birao
šta e ga uvredi ti a šta ne, nije dozvoljavao da društvo to za njega u ini. Pored toga, najve a svetinja
samuraja, hara-kiri, za Musašija je bila slabost, ak glupost. Da li mu je svest o vrednosti života stvarno
usadio Takuan ili ne, nije ak ni važno, ali u društvu u kome je smrt esto smatrana nagradom, pa i

Page 46

privilegij om, Musaši je uvek birao život. Nije čudo da su te njegove osobine japanske vojne vlasti u
drugom svet-skom ratu grčevito krile od građana kojima su propagirani
Musašijevo junaštvo i veština u borbi. Čovek koji je bežao iz okršaja za koji smatra da nema smisla i
čovek koji smrt od sopstvene ruke smatra besmislicom, ne bi baš bio pogodna duševna hrana za
kamikaze i japanske vojnike od kojih je traženo da se bezuslovno žrtvuju za državu.
Musaši je stvorio sopstveni moral zasnovan na zakonima za koje je mislio da vladaju u prirodi — nije
želeo da se kroz njega prelamaju sve slabosti vekovima starog društva. Pored onoga što je zabeležio u
spisu Pet krugova, u zapisima onih koji su sebe smatrali Musašijevim učenicima ostalo je još sle-dećih
osamnaest postavki koje je on smatrao sopstvenim kanonom:
— ne skre i sa svoga puta,
— ne misli samo o zadovoljstvima i zabavama,
— ne budi sebi an,
— ne misli samo o sopstvenom komforu,
— ne kaj se zbog u injenog,
— ne zavidi drugima,
— ne tuguj kad se rastaješ s ljudima,
— ne predaj se suviše ljubavi prema ženi,
— ne nasedaj lepim pri ama,
— ne budi probirljiv u jelu,
— ne poželi ku u niti se vezuj za stvari,
— ne želi posebno ukusna jela,
— ne teži za slavom i po astima,
— ne plaši se smrti i ne misli na nju,
— ne teži za bogatstvom i dragocenostima ni u starosti,
— poštuj bogove, ali ne traži ništa od njih,
— misli samo na to kako eš se boriti.
Musaši Mijamoto stvorio je sopstvenu vojnu doktrinu, svoj životni zakonik; čak je i ono što je govorio
postalo pomalo nerazumljivo za njegovu okolinu. Samuraja koji je u sebi
objedinio sve principe zen budizma, nisu mogli da razumeju oni koji nisu tako daleko odmakli na tom
putu. A ono što Musaši kaže: »Nije važno kojom se delatnošću baviš već da poznaješ principe«, jeste
čisti zen. Zato je Musaši bio izvanredan kako u borbi tako i u likovnim umetnostima, pa i u kratkom
poetskom obliku kao što je tanka, mada nije bio baš dorastao proznom izražavanju. Njegovih Pet
krugova puni su nedorečenosti, a ponekad on jednostavno prizna i sebi i čitaocima da to ne može da
izrazi pismeno, već može ili da ispriča usmeno ili da pokaže praktično...
Postoji zapis o jednom razgovoru sa Musašijem. Na pitanje kako se pobeđuje u borbi, on je odgovorio
serijom" pitanja:
»Da li možete da hodate linijom između dve table tatamija (ram na kome je razapeta asura od
bambusa)?«
»Mogu«, rekao je njegov sagovornik.
»A ako je ta linija duga nekoliko stotina metara?«
»Mogu.«
»A ako ta linija nije ha tatamiju nego na kilometrima dugoj ivici opkopa zamka?«
Ovde već odgovora nije bilo, a ni Musaši nije dalje hteo da govori. Zen i mač, umetnost mačevanja,
spojili su se u njemu; on je sve shvatio a da mu niko pre toga ništa nije objašnjavao, i znao je da ne
treba da pokušava da objasni drugima. Za njega je to sve bilo prirodno, kao što je bilo prirodno da
okolina takvog čoveka ne razume. Ni jedni ni drugi tu ništa nisu mogli da učine.
A»_UUIII

Similer Documents