Document Text Contents
Page 1
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
„ČAČAK“
SPOLJNOTRGOVINSKO
POSLOVANJE
Petrović dr Nikola
Petrović Vesna
Beograd, 2013
Page 2
Izdavač
Visoka poslovna škola strukovnih studija Čačka
SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE
Prof. dr Nikola Petrović
Vesna Petrović
Direktor
Prof. dr Savo Radonjić
Tiraž
300 primeraka
Recenzenti:
Prof. dr Boško Nadoveza
Prof. dr Miroslav Dinčić
Lektor
Branislav Jovanović
Štampa
EtnoStil d.o.o. Beograd
Sva prava su zadržana. Nije dozvoljeno da bilo koji deo ove knjige bude snimljen,
emitovan ili reprodukovan u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem,
snimanjem ili na bilo koji drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.
CIP –
ISBN 978-86-7860-115-6
Page 183
Glava VI CARINJENJE ROBE 183
2.5. Karnet ATA52
Karnet ATA je međunarodni carinski dokument kojim se pojednostavljuje
privremen uvoz i izvoz određenih grupa robe. Reč je o robi koja će se izvesti, ali se
ponovo vraća (uvozi) u zemlju izvoznicu, u nepromenjenoj formi. Ovaj karnet zamenjuje
JCI i ostala carinska dokumenta. Prilikom privremenog uvoza i privremenog izvoza robe
koju prati ATA karnet, sve carinske formalnosti između zemalja, pod uslovom da su
prihvatile ATA konvenciju, obavljaju se isključivo na osnovu ovog dokumenta. To se
čini na veoma pojednostavljen način i bez angažovanja špeditera. Roba cirkuliše bez
plaćanja carine i drugih dažbina. Nema većeg zadržavanja na graničnim prelazima, što
utiče i na smanjenje troškova prevoza. U svetu, ATA karnet je sinonim pasoša za robu. .
U periodu važenja ATA karneta, može se neograničeno puta privremeno
izvoziti i uvoziti roba koja nije namenjena za prodaju, i to:
• mašine koje se koriste za prezentacije ili se izlažu na međunarodnim
sajmovima i izložbama;
• uzorci robe koji se šalju potencijalnom kupcu na privremenu upotrebu, radi
priudobijanja njihovog poverenja u domaću robu;
• oprema koju koriste novinarske, filmske i TV ekipe u izvršavanju određenih
profesionalnih zadataka, tokom privremenog boravka u inostranstvu;
• oprema muzičkih grupa, pozorišta, oprema za učešće na sportskim
manifestacijama i sl.
Principi na kojima je zasnovana ATA procedura utvrđeni su ATA konvencijom,
koju je usvojila Svetska carinska organizacija (WCO) 1961. godine, a stupila je na snagu
1963. godine. Ova organizacija je 1990. godine usvojila novu Konvenciju poznatu kao
„Istambulska konvencija“ (stupila je na snagu 1993. godine), sa kojom je proširen spisak
robe koja se može privremeno uvoziti na osnovu ATA karneta.
Da bi zemlja mogla postati članica ATA sistema, mora da ima jednu
organizaciju, priznatu od strane carinskih vlasti drugih zemalja i Svetske
federeacije komora, koja:
• ima ovlašćenje za izdavanje ATA karneta i
52 ATA je skraćenica nastala od francuskih reči „Admission Temporaire“ i engleskih reči
„Temporary Admission“.
Page 184
184 CARINJENJE ROBE Glava VI
• pruža recipročne garancije carinskim vlastima drugih zemalja da će
carinske dažbine, u slučaju zloupotrebe karneta, biti plaćene, npr. u slučaju
prodaje, umesto reeksporta robe. To bi bio pokušaj izbegavanja plaćanja
carinskih i drugih dažbina, koje se naplaćuju pri redovnom uvozu robe. Da
bi se sprečila postupanja sa karnetom, koja su suprotna ATA konvenciji,
kao i prevara carinskog organa, nacionalne asocijacije propisuju obavezu
vlasnika karneta da uplati premiju za osiguranje obaveza plaćanja
carinskih dažbina. Danas, preko 60 zemalja sveta prihvata ATA karnet kao
garanciju da će sve carine i takse biti plaćene, ukoliko se roba deklarisana
ATA karnetom ne koristi u skladu sa utvrđenim pravilima.
Karnete izdaju isključivo nacionalne komore, koje su članice međunarodnog
garantnog lanca. U našoj zemlji, Privredna komora Srbije ima ovlašćenje za
izdavanje karneta i istovremeno je garant da će, u slučaju zloupotrebe ATA
karneta, pokriti sve pripadajuće dažbine oštećenoj zemlji.
Karnet se izdaje i glasi na vlasnika robe koja se privremeno izvozi ili uvozi,
što znači da ne može glasiti na špeditera ili vozara.
2.5.1. Elementi karneta ATA
Karnet ATA, kao i karnet TIR ima oblik bloka- brošure, sa listovima različitih
boja, radi lakšeg korišćenja i raspoznavanja listova predviđenih za ulazak i izlazak
iz države. Komplet ATA karneta čine korice i listovi:
a) prednja korica (zelene boje):
• lice korice, sa rubrikama: naziv i adresa nosioca karneta ATA,
predviđenom namenom robe, krajnji rok važenja karneta i naziv CI u
zemlji polaska koja je pregledala;
• poleđina korica, koju čini Robna lista, u koju se unosi sva roba pokrivena
karnetom (opis robe, broj komada, težina, trgovačka vrednost u zemlji,
porekla robe, serijski broj, boja, marka i dr). Ako prostor na poleđini korice
nije dovoljan, mogu se upotrebiti dodatni listovi za Robnu listu (žuti, beli,
plavi). Na kraju, robna lista se zaključuje.
b) zadnja zelena korica;
Page 365
Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje LITERATURA 365
42. Vujisić D, Praktikum za trgovinsko pravo, Kragujevac, 2004.
43. Vukosavljević D, Monetarna politika u Srbiji 1981-2006, Zadužbina
Andrejević, 2008.
Page 366
Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje LITERATURA 366
Citirani propisi
1. Carinski zakon („Sl. gl. RS“, 73/03,61/05,85/05)
2. Zakon o akcizama („Sl. gl. RS“, 22/01,42/01,73/01)
3. Zakon o carinskoj tarifi („Sl. gl. RS“, 62/05,61/07)
4. Zakon o deviznom poslovanju („Sl. gl. RS“, 62/06)
5. Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. gl. RS“, 84/04,86/04)
6. Zakon o računovodstvu i reviziji („Sl. list. SRJ“, 71/02)
7. Zakon o slobodnim zonama („Sl. gl. RS“, 62/06)
8. Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom
dvostruke namene („Sl. list SCG“, 7/05,8/05)
9. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. gl. RS“, 101/05)
10. Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte
upotrebe („Sl. list SFRJ“, 53/91; „Sl. list. SRJ“, 24/94,28/96,37/02,79/05)
11. Uredba o carinski dozvoljneom postupanju sa carinskom robom, puštanju
carinske robe i naplati carinskog duga („Sl. gl. RS“,
127/03,20/04,24/04,63/04,104/04,44/05,71/05,76/05,106/05,5/06,47/06)
12. Uredba o izdavanju uverenja i overavanju isprava koje prate robu pri
izvozu ili uvozu („Sl. gl. RS“, 77/03)
13. Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom
postupanju sa carinskom robu, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga,
Vlada R. Srbije, avgusta 2005.
14. Pravilnik o carinskim obeležjima, načinu njihove upotrebe i načinu
raspolaganja sa uzorcima carinske robe („Sl. gl. RS“,
117/03,31/04,72/04,113/04,134/04,42/05,114/05)
15. Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i
drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. gl. RS“,
129/03,53/04,137/04,11/05,23/05,65/05,117/05,114/06,74/07,2/08)
16. Pravilnik o polaganju ispita za carinskog agenta i postupku izdavanja
dozvole za rad carinskom agentu („Sl. gl. RS“, 22/04)
17. Odluka o jedinstvenoj strukturi za identifikaciju i klasifikaciju računa i o planu
računa za primenu međunarodnih pravila i IBAN standarda („Sl. gl. RS“, 137/04)
18. Odluka o određivanju robe za čiji su izvoz, uvoz, odnosno tranzit propisani
određeni uslovi, Vlada R. Srbije, 27.12.2007.
19. Odluka o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama
za podsticaj izvoza, („Sl. gl. RS“, 37/04,78/04)
20. Odluka o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza („Sl. gl. RS“, 73/05)
21. Odluka o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom
(„Sl. gl. RS“, 24/07,31/07)
22. Odluka o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata
(„Sl. gl. RS“, 67/06)
23. Opšti uslovi poslovanja međunarodnih logističara i špeditera Srbije,
Privredna komora Srbije, 09.10.2008.
24. Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u
centralnoj Evropi (CEFTA 2006), Carinski pregled, br. 8-9/2007
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
„ČAČAK“
SPOLJNOTRGOVINSKO
POSLOVANJE
Petrović dr Nikola
Petrović Vesna
Beograd, 2013
Page 2
Izdavač
Visoka poslovna škola strukovnih studija Čačka
SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE
Prof. dr Nikola Petrović
Vesna Petrović
Direktor
Prof. dr Savo Radonjić
Tiraž
300 primeraka
Recenzenti:
Prof. dr Boško Nadoveza
Prof. dr Miroslav Dinčić
Lektor
Branislav Jovanović
Štampa
EtnoStil d.o.o. Beograd
Sva prava su zadržana. Nije dozvoljeno da bilo koji deo ove knjige bude snimljen,
emitovan ili reprodukovan u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem,
snimanjem ili na bilo koji drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.
CIP –
ISBN 978-86-7860-115-6
Page 183
Glava VI CARINJENJE ROBE 183
2.5. Karnet ATA52
Karnet ATA je međunarodni carinski dokument kojim se pojednostavljuje
privremen uvoz i izvoz određenih grupa robe. Reč je o robi koja će se izvesti, ali se
ponovo vraća (uvozi) u zemlju izvoznicu, u nepromenjenoj formi. Ovaj karnet zamenjuje
JCI i ostala carinska dokumenta. Prilikom privremenog uvoza i privremenog izvoza robe
koju prati ATA karnet, sve carinske formalnosti između zemalja, pod uslovom da su
prihvatile ATA konvenciju, obavljaju se isključivo na osnovu ovog dokumenta. To se
čini na veoma pojednostavljen način i bez angažovanja špeditera. Roba cirkuliše bez
plaćanja carine i drugih dažbina. Nema većeg zadržavanja na graničnim prelazima, što
utiče i na smanjenje troškova prevoza. U svetu, ATA karnet je sinonim pasoša za robu. .
U periodu važenja ATA karneta, može se neograničeno puta privremeno
izvoziti i uvoziti roba koja nije namenjena za prodaju, i to:
• mašine koje se koriste za prezentacije ili se izlažu na međunarodnim
sajmovima i izložbama;
• uzorci robe koji se šalju potencijalnom kupcu na privremenu upotrebu, radi
priudobijanja njihovog poverenja u domaću robu;
• oprema koju koriste novinarske, filmske i TV ekipe u izvršavanju određenih
profesionalnih zadataka, tokom privremenog boravka u inostranstvu;
• oprema muzičkih grupa, pozorišta, oprema za učešće na sportskim
manifestacijama i sl.
Principi na kojima je zasnovana ATA procedura utvrđeni su ATA konvencijom,
koju je usvojila Svetska carinska organizacija (WCO) 1961. godine, a stupila je na snagu
1963. godine. Ova organizacija je 1990. godine usvojila novu Konvenciju poznatu kao
„Istambulska konvencija“ (stupila je na snagu 1993. godine), sa kojom je proširen spisak
robe koja se može privremeno uvoziti na osnovu ATA karneta.
Da bi zemlja mogla postati članica ATA sistema, mora da ima jednu
organizaciju, priznatu od strane carinskih vlasti drugih zemalja i Svetske
federeacije komora, koja:
• ima ovlašćenje za izdavanje ATA karneta i
52 ATA je skraćenica nastala od francuskih reči „Admission Temporaire“ i engleskih reči
„Temporary Admission“.
Page 184
184 CARINJENJE ROBE Glava VI
• pruža recipročne garancije carinskim vlastima drugih zemalja da će
carinske dažbine, u slučaju zloupotrebe karneta, biti plaćene, npr. u slučaju
prodaje, umesto reeksporta robe. To bi bio pokušaj izbegavanja plaćanja
carinskih i drugih dažbina, koje se naplaćuju pri redovnom uvozu robe. Da
bi se sprečila postupanja sa karnetom, koja su suprotna ATA konvenciji,
kao i prevara carinskog organa, nacionalne asocijacije propisuju obavezu
vlasnika karneta da uplati premiju za osiguranje obaveza plaćanja
carinskih dažbina. Danas, preko 60 zemalja sveta prihvata ATA karnet kao
garanciju da će sve carine i takse biti plaćene, ukoliko se roba deklarisana
ATA karnetom ne koristi u skladu sa utvrđenim pravilima.
Karnete izdaju isključivo nacionalne komore, koje su članice međunarodnog
garantnog lanca. U našoj zemlji, Privredna komora Srbije ima ovlašćenje za
izdavanje karneta i istovremeno je garant da će, u slučaju zloupotrebe ATA
karneta, pokriti sve pripadajuće dažbine oštećenoj zemlji.
Karnet se izdaje i glasi na vlasnika robe koja se privremeno izvozi ili uvozi,
što znači da ne može glasiti na špeditera ili vozara.
2.5.1. Elementi karneta ATA
Karnet ATA, kao i karnet TIR ima oblik bloka- brošure, sa listovima različitih
boja, radi lakšeg korišćenja i raspoznavanja listova predviđenih za ulazak i izlazak
iz države. Komplet ATA karneta čine korice i listovi:
a) prednja korica (zelene boje):
• lice korice, sa rubrikama: naziv i adresa nosioca karneta ATA,
predviđenom namenom robe, krajnji rok važenja karneta i naziv CI u
zemlji polaska koja je pregledala;
• poleđina korica, koju čini Robna lista, u koju se unosi sva roba pokrivena
karnetom (opis robe, broj komada, težina, trgovačka vrednost u zemlji,
porekla robe, serijski broj, boja, marka i dr). Ako prostor na poleđini korice
nije dovoljan, mogu se upotrebiti dodatni listovi za Robnu listu (žuti, beli,
plavi). Na kraju, robna lista se zaključuje.
b) zadnja zelena korica;
Page 365
Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje LITERATURA 365
42. Vujisić D, Praktikum za trgovinsko pravo, Kragujevac, 2004.
43. Vukosavljević D, Monetarna politika u Srbiji 1981-2006, Zadužbina
Andrejević, 2008.
Page 366
Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje LITERATURA 366
Citirani propisi
1. Carinski zakon („Sl. gl. RS“, 73/03,61/05,85/05)
2. Zakon o akcizama („Sl. gl. RS“, 22/01,42/01,73/01)
3. Zakon o carinskoj tarifi („Sl. gl. RS“, 62/05,61/07)
4. Zakon o deviznom poslovanju („Sl. gl. RS“, 62/06)
5. Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. gl. RS“, 84/04,86/04)
6. Zakon o računovodstvu i reviziji („Sl. list. SRJ“, 71/02)
7. Zakon o slobodnim zonama („Sl. gl. RS“, 62/06)
8. Zakon o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom
dvostruke namene („Sl. list SCG“, 7/05,8/05)
9. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. gl. RS“, 101/05)
10. Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte
upotrebe („Sl. list SFRJ“, 53/91; „Sl. list. SRJ“, 24/94,28/96,37/02,79/05)
11. Uredba o carinski dozvoljneom postupanju sa carinskom robom, puštanju
carinske robe i naplati carinskog duga („Sl. gl. RS“,
127/03,20/04,24/04,63/04,104/04,44/05,71/05,76/05,106/05,5/06,47/06)
12. Uredba o izdavanju uverenja i overavanju isprava koje prate robu pri
izvozu ili uvozu („Sl. gl. RS“, 77/03)
13. Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o carinski dozvoljenom
postupanju sa carinskom robu, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga,
Vlada R. Srbije, avgusta 2005.
14. Pravilnik o carinskim obeležjima, načinu njihove upotrebe i načinu
raspolaganja sa uzorcima carinske robe („Sl. gl. RS“,
117/03,31/04,72/04,113/04,134/04,42/05,114/05)
15. Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i
drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. gl. RS“,
129/03,53/04,137/04,11/05,23/05,65/05,117/05,114/06,74/07,2/08)
16. Pravilnik o polaganju ispita za carinskog agenta i postupku izdavanja
dozvole za rad carinskom agentu („Sl. gl. RS“, 22/04)
17. Odluka o jedinstvenoj strukturi za identifikaciju i klasifikaciju računa i o planu
računa za primenu međunarodnih pravila i IBAN standarda („Sl. gl. RS“, 137/04)
18. Odluka o određivanju robe za čiji su izvoz, uvoz, odnosno tranzit propisani
određeni uslovi, Vlada R. Srbije, 27.12.2007.
19. Odluka o povraćaju carinskih i drugih uvoznih dažbina i o drugim merama
za podsticaj izvoza, („Sl. gl. RS“, 37/04,78/04)
20. Odluka o razvrstavanju robe na oblike izvoza i uvoza („Sl. gl. RS“, 73/05)
21. Odluka o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom
(„Sl. gl. RS“, 24/07,31/07)
22. Odluka o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata
(„Sl. gl. RS“, 67/06)
23. Opšti uslovi poslovanja međunarodnih logističara i špeditera Srbije,
Privredna komora Srbije, 09.10.2008.
24. Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u
centralnoj Evropi (CEFTA 2006), Carinski pregled, br. 8-9/2007
