Download Ustavno pravo PDF

TitleUstavno pravo
File Size297.0 KB
Total Pages59
Document Text Contents
Page 2

USTAVNO PRAVO – pripreme za polaganje pravosudnog

20.09.2012. prof.dr. Valadan Petrov

1. Pojam Ustava

Postoje 3. pojma ustava i to:
1. Normativni
2. Politički i
3. Sociološki

Normativni pojam ustava polazi od toga da je ustav skup normi i razlikuje ustav
u formalnom i materijanom smisu. Ustav u formalnom smislu ( užem smislu ) je
formalni , pisani opšti pravni akt najjače pravne snage odnosno on predstavlja
najviši pravni akt jedne zemlje. Za ustav se još i kaže da je osnovni zakon, čime se
ukazuje i na njegovu nadzakonsku pravnu snagu, a sve imajući u vidu da se u
razijenog državi društveni odnosi u pravnom obliku uređuju zakonima , kojim ima
mnogo, a ustav je samo jedan. Pod ustavom u materijalnom smislu ( širem smislu )
podrazumeva se skup normi ( pravila ) kojima se uređujuju osnovi društvene
organizacije u jednoj političkoj zajednici, način vrđenja državne vlasti u njoj, kao i
granice državne vlasti, te granice su slobode i prava pojedinaca i kolektiviteta.
Jenom rečju ustav u materijalnom smislu predstavljaju sva ona pravna i nepravna
pravila koja uređuju osnove državnog i društvenog uređenja jedne zemlje.

Kao širi pojam ustav u materijalnom smislu obuhvata ustav u formalnom smislu.
Ne može se očektivati da jedan pisani akt obuhvati sve norme sa područja ustavne
materija. Pored pisanog ustava, ustavna materija uređuje se i zakonima i
mnoštvom običajnih pravila koji omogućuju prilagođavanje ustava promeljivim
društvnim uslovima. Zakone i običajna pravila lakše je promniti od formalnog
ustava, čime se smanjuju potrebe za formalnim promenama ustava.

Nije bilo i nema države u svetu koja nije imala i nema ustav u materijalnom smislu.
Ali ustav u formalnom smislu nema svaka zemlja u svetu. Za razliku od ranijih
vremena danas najveći broj zemalja ima ustav u formalnom smislu.

Politički pojam ustava je proces delotvornog ograničavanja državne vlasti sa
ciljem zaštite ljudskih prava i sloboda. Proces delotvornog ograničavanja državne
vlasti kristališe se u manje više poznatim pojmovima kakvi su „zakonodavna,
izvršna i sudska vlast“ , „ zakonom propisan postupak“ , „sloboda govora“ – ovi
pojmovi su simboli ustavnog poretka u kojima je ustav politička snaga. U
političkom smislu ustav postoji kad je onemogućena subjektivnost, samovolja i
zloupotreba nosilaca državne vlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije
vršenja državne vlasti. Njime se kao najviša volja u državi uspostavlja apstraktna
volja objektivnog prava, a isključuje kao najviša volja lična volja vladajućih.

Na raskoraku između stvarnog i normativnog u smislu pisanog ustava , nastao je
sociološki pojam ustava. Ferdinand Lasal je pobornik takvog shatanja i prema
njemu:

Page 2

Page 29

USTAVNO PRAVO – pripreme za polaganje pravosudnog

U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga
zakona u pojedinostima, nadležni odbor može da podnese amandman na predlog
zakona.

Narodna skupština može da odluči da se o pojedinim predlozima zakona pretres u
pojedinostima vodi odmah po završetku načelnog pretresa.

Pretres u pojedinostima obavlja se o članovima na koje su podneti amandmani i o
amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno
vreme za pretres u pojedinostima za poslaničke grupe iznosi isto koliko je iznosilo i
ukupno vreme za načelni pretres predloga zakona, odnosno za zajednički načelni
pretres više predloga zakona za poslaničke grupe.
Ukupno vreme pretresa u pojedinostima za poslaničke grupe raspoređuje se na
poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, za ukupni pretres u
pojedinostima imaju dodatno vreme od 15 minuta za poslaničku grupu, koje se ne
računa u ukupno vreme za pretres u pojedinostima za poslaničke grupe.
Svaki podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži svoj amandman, u trajanju
do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u pojedinostima po ovom osnovu
ne može biti duže od deset časova.
Ako je jedan amandman, zajedno, podnelo više narodnih poslanika, pravo da
obrazloži ovaj amandman u ime podnosilaca ima samo jedan od potpisanih
narodnih poslanika, i to u trajanju do dva minuta.
Ako više narodnih poslanika iz iste poslaničke grupe podnese amandmane koji su
po sadržini istovetni, smatraće se da se radi o jednom istom amandmanu koji je
podnelo više narodnih poslanika zajedno i primeniće se odredba prethodnog stava.
Predlagač zakona, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona ima pravo da
o svakom amandmanu govori do dva minuta, s tim da ukupno trajanje pretresa u
pojedinostima po ovom osnovu ne može biti duže od tri časa.
Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom,
određuju najviše tri učesnika u pretresu u pojedinostima, koji imaju pravo da
govore svako po jednom, do pet minuta. Ako se ne postigne međusobni dogovor,
pravo da govore po jednom, do pet minuta, imaju tri narodna poslanika koja se
prva prijave za reč.
Ako je na isti član predloga zakona podneto više amandmana u istovetnom tekstu,
o tim amandmanima će se odlučivati kao o jednom amandmanu.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, odnosno po isteku
vremena utvrđenog za pretres, predsednik Narodne skupštine zaključuje pretres.

Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do
završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine.
Narodna skupština, na obrazloženi predlog predlagača zakona, može da odluči da
povuče određenu tačku iz dnevnog reda sednice koja je u toku, sve do početka
pretresa te tačke na sednici Narodne skupštine, pod uslovom da sednici prisustvuje
većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Page 29

Page 30

USTAVNO PRAVO – pripreme za polaganje pravosudnog

Narodna skupština odlučuje o predlogu zakona u načelu, o amandmanima na
predlog zakona i o predlogu zakona u celini u Danu za glasanje.
Ako je predlog zakona prihvaćen u načelu, Narodna skupština odlučuje o
amandmanima.
Ako na predlog zakona nisu podneti amandmani, Narodna skupština o tom
predlogu zakona odlučuje samo u celini.
Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo,
Narodna skupština će posebno odlučiti da li za to dejstvo postoji opšti interes.
Ako je predlogom zakona predviđeno da zakon stupi na snagu ranije od osmog
dana od dana objavljivanja, Narodna skupština će posebno odlučiti da li za to
postoje naročito opravdani razlozi.
Nakon odlučivanja o amandmanima, Narodna skupština pristupa glasanju o
predlogu zakona u celini.

a) Amandman

Amandman je predlog za izmenu i dopunu predloga zakona. Amandman može da
podnese Ustavom ovlašćeni predlagač zakona, kao i nadležni odbor Narodne
skupštine, u skladu s ovim poslovnikom.
Amandman se podnosi predsedniku Narodne skupštine, u pisanom ili elektronskom
obliku, počev od dana prijema predloga zakona u Narodnoj skupštini, a najkasnije
tri dana pre dana određenog za održavanje sednice za koju je predloženo
razmatranje tog predloga zakona, osim ako se sednica Narodne skupštine sazove u
roku kraćem od roka predviđenog ovim poslovnikom, kada je rok za podnošenje
amandmana do početka prve načelne rasprave na sednici Narodne skupštine.
Amandman na predlog zakona, koji se razmatra po hitnom postupku, može da se
podnese do početka načelnog pretresa tog predloga zakona.
Podnosilac amandmana ne može sam, ili zajedno sa drugim narodnim poslanicima,
da podnese više amandmana na isti član predloga zakona.
/ pogledati čl.162-166 Poslovnika o radu Narodne skupštine /

Narodna skupština u Danu za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u načelu,
odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga zakona.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o
amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu
kojim se predlaže izmena celog člana.
Narodna skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu, osim o amandmanu
koji je postao sastavni deo predloga zakona.

Ovo predstavlja redovan ili opšti zakonski postupak, pored njega postoji i HITAN
POSTUPAK ili skraćeni postupak koji se sprovodi po Posloniku o radu Narodne
skupštine.

Zakon se može doneti po hitnom postupku. Po hitnom postupku može da se
donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu
mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da
prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad

Page 30

Similer Documents